Proteže se desnom obalom reke, u samom centru naselja, baš preko puta mesta na kome su 1804. godine pogubljene istaknute ustaničke vođe: Ilija Birčanin i Aleksa Nenadović. Glavna ulica širine i do jedva šest metara, stešnjena je između obale i padine brega, prilagođavajući se krivini toka Kolubare. Zbog toga je, smatra se, i ceo kraj dobio ime Tešnjar. Na tom prostoru srpski pisac i dramaturg Joakim Vujić nabraja 1826. godine 100 dućana, da bi se, samo nekoliko godina kasnije, sagradilo još 86 novih lokala. Čaršija je oživela, jer je bila usko vezana za „valjevski panđur”, vrstu sajma održavanog jednom, a kasnije i dva putagodišnje.

Dušu Tešnjaru u 19. veku davali su ulični prodavci, koji su u njemu boravili od ranog jutra, pa sve do prvog mraka. U rano jutro prvo bi nailazili prodavci salepa, koji je prodavan iz kanti, a sipan u cimentu. Salep su najčešće prodavali Makedonci koji su tokom dana prodavali alvu i bozu, a oko podne kiselo mleko. Celo pre podne su u Tešnjaru pekari prodavali zemičke i kifle. Popodne su se pojavljivali „cuker pekari“, koji su na poslužavniku nosili kolače, najčešće prelivene čokoladom. Tek predveče su se na ulici pojavljivale ćevabdžije. A kada padne noć glavna čaršija, Tešnjar, pretvarala se u šetalište. Tu su se momci i devojke upoznavali i uzimali. Ispred kuća se sedelo i razgovaralo.

Danas je Tešnjar jedinstvena gradska celina 19. veka sačuvana u Srbiji. Njegova arhitektura je vrlo skromna i ilustruje ekonomske prilike vremena u kome je nastala. Okosnicu današnjeg sačuvanog jezgra čini dvadesetak kuća građenih u bondručnoj konstrukciji koje su sačuvale svoj prvobitni oblik. Dvorišta su kaldrmisana, uzana, dugačka, sa dosta cveća i drveća. Tešnjar ima i svoje zaleđe pored Kolubare, prema kojoj su okrenute bašte, ekonomske građevine i kapije. Ulične zgrade samo zajedno sa dvorištima i zaleđem predstavljaju jedinstvenu celinu. Od starih zanata u Tešnjaru su danas prisutni: tkački, grnčarski, obućarski, voskarski, trukerski, liciderski, bojadžijski, krojački za narodno odelo i berberski.

Tešnjar je danas sa više desetina ugostiteljskih objekata i omiljeno mesto za izlaske Valjevaca i njihovih gostiju. Najpoznatiji valjevski letnji festival su Tešnjarske večeri. Tešnjarske večeri su međunarodna, kulturna, turističko – privredna manifestacija. Predstavljaju smotru pozorišnog i filmskog stvaralaštva, književnika, izdavača, knjižara, vrhunskih autora u oblasti klasičnog i savremenog muzičkog stvaralaštva i ostvarenja u oblasti likovne umetnosti. Prateći programi predstavljaju turističku i privrednu ponudu grada. Tešnjarske večeri postoje od 1987. godine i održavaju se tradicionalno svake godine u mesecu avgustu.

-------------------------------------

...U vremenima kada se ovdašnja raja dizala protiv aga i begova, kada su hajduci napadali na spahijske ziamete, živeo je ovde, kažu, nekakav Tešnjar beg. Hajduka i spahija, aga i begova, onih negdašnjih, više nema. Ostalo je predanje o Tešnjar begu, i raja, raja koja pripoveda da je mesto na kojem je bio njegov posed po njemu nazvano Tešnjar. Ali, raja ne bi bila raja kada bi imala samo jedno mišljenje. Neki, pak, anatemišu sve priče o agama i begovima, i Tešnjarcima kao čiftlučarima Tešnjar bega, tvrdeći uporno da je reč Tešnjar došla od uzane, tesne ulice, što Tešnjar, uistinu, i jeste.
Uzan i krivudav, sabijen ispod brda, priljubljen pod njegovom padinom u bezuspešnom nastojanju da se udalji od plavne Kolubare, Tešnjar dočekuje i ispraća vekove koji teku njenim koritom.
Danas je Tešnjar stari deo grada, negdašnja čaršija, deo Valjeva u kome se slučajnom prolazniku na tren može učiniti kao da je vremenski točak zastao, a potom se vratio nekoliko vekova unazad. Muzika i graja, koje se mogu čuti iz brojnih kafića i butika, kao da utihnu u tom trenutku, da bi ih zamenili neki drugi zvuci. Iz starih vremena, Tešnjarom odjekuje ravnomeran, oštar bat kujundžijskog čekića, potmuli bruj grnčarskog vitla, uzvici trgovačkih kalfi, tihi žamor terzija i abadžija, graja namernika pristiglih iz okoline, ali i iz daleka, njiska karavanskih konja...

(Vladimir Krivošejev, Tešnjarski glasonoša br.23,1999.god)

 -------------------------------------

Stara Valjevska čaršija, poznatija kao Tešnjar jedna je od retkih, u potpunosti autentičnih i očuvanih ambijentalnih gradskih sredina iz 19.veka u celoj Srbiji. Formirana je još u turska vremena i takav izgled zadžala je do danas. Jedinstvena po svojim osobinama predstavlja spomeničko nasleđe od izuzetnog značaja, koje je Rešenjem Republičkog zavoda od 6.marta 1989.godine stavljeno pod zaštitu, a mnoge zgrade koje potiču iz prve polovine 19.veka su zaštićene posebnim rešenjima donetim 1971.godine.

Istina, gradili su se ovde i novi objekti u neka novija vremena ali tako da se ispoštuje prvobitna planska regulacija i duh Tešnjara.

Nekada davno ovde su svoje dućane i magaze imali ugledni trgovci ovoga kraja. Takođe, Tešnjar je čuven po svojim krčmama i kafanama u kojima su se ugovarali poslovi, raspravljala politika, krčmilo, meračilo i bančilo… Beše ovde i nekoliko karavan-saraja i prenoćišta, čak i harem sa sobama na spratu i vrtom prepunim raznog voća…

Ovde je bilo i carstvo zanatlija: surudžija, bardaklija, mumdžija, terzija, voskara, sarača, grnčara, tkača, kazandžija i mnogih drugih esnafa.
Kasnije, u 19. veku, Tešnjar se naseljava pretežno srpskim življem, uglavnom trgovcima žitom, kožom i šljivom, izvoznicima, sitnim trgovcima i zanatlijama. Naročito čuvene postaju kafane „Radikal“, „Mali Pariz“, „Jablanica“, Ilija Birčanin“ i dr.

Postoje i brojne legende o Tešnjaru i dovitljivim Valjevcima. Jedna od njih pominje nekog opančara zvanog Čvakalica. Imao je on svoj zanat ovde ali ga niko nikada nije video da pravi ili prodaje opanke. Jedni vele da je bio državni špijun i da ga je finansirala partija. Drugi misle da je bezazlen i dokon čovek. Po njegovoj znamenitoj uzrečici nadenuše mu posprdno ime koje je se uz legendu spominje i danas.
Legenda spminje i nekog Gedžu, čaršijskog krojača i okorelog kockara koji je na kocki izgubio i zanat i obraz i imanje… ili nekog Džomera krznara koji se vazda toliko smejao da se snjime zarazno smejala i cela čaršija.

Zahvaljujući planskoj regulaciji načinjenoj 1833. i 1855. godine sve ulice u starom jezgru Valjeva ukrštaju se pod pravim uglom. Ovom mrežom dominiraju dve glavne ulice, čaršije: Kneza Miloša i Tešnjar što Valjevo čini jednim od retkih srpskih gradova iz 19. veka sa dve čaršije.
Tešnjar se proteže duž desne obale Kolubare a osim ulice tj. čaršije istoimeni kvart obuhvata i nekoliko ulica koje se odavde spuštaju nizbrdo ka Kolubari.

Ime ulice dolazi od nekog Tešnjar-bega, navodno poturčenog srbina iz Bosne koji je gazdovao većim delom starog Valjeva.

Tešnjar je danas rekonstruisana ambijentalna celina, konzervisana i oživljena u starom duhu pa služi Valjevcima i njihovim gostima za korzo i turistička atrakcija. Zbog autentičnog izgleda i scenografije često se ovde snimaju serije i filmovi. Neki od poznatijih su: „Marš na Drinu“, „Užička republika“, „Narodni poslanik“, „Ivkova slava“…

Svake godine, krajem avgusta ovde se održava kulturna manifestacija Tešnjarske večeri sa brojnim umetničkim i društvenim sadržajima.