Stari grad

...U vremenima kada se ovdašnja raja dizala protiv aga i begova, kada su hajduci napadali na spahijske ziamete, živeo je ovde, kažu, nekakav Tešnjar beg. Hajduka i spahija, aga i begova, onih negdašnjih, više nema. Ostalo je predanje o Tešnjar begu, i raja, raja koja pripoveda da je mesto na kojem je bio njegov posed po njemu nazvano Tešnjar. Ali, raja ne bi bila raja kada bi imala samo jedno mišljenje. Neki, pak, anatemišu sve priče o agama i begovima, i Tešnjarcima kao čiftlučarima Tešnjar bega, tvrdeći uporno da je reč Tešnjar došla od uzane, tesne ulice, što Tešnjar, uistinu, i jeste.
Uzan i krivudav, sabijen ispod brda, priljubljen pod njegovom padinom u bezuspešnom nastojanju da se udalji od plavne Kolubare, Tešnjar dočekuje i ispraća vekove koji teku njenim koritom.
Danas je Tešnjar stari deo grada, negdašnja čaršija, deo Valjeva u kome se slučajnom prolazniku na tren može učiniti kao da je vremenski točak zastao, a potom se vratio nekoliko vekova unazad. Muzika i graja, koje se mogu čuti iz brojnih kafića i butika, kao da utihnu u tom trenutku, da bi ih zamenili neki drugi zvuci. Iz starih vremena, Tešnjarom odjekuje ravnomeran, oštar bat kujundžijskog čekića, potmuli bruj grnčarskog vitla, uzvici trgovačkih kalfi, tihi žamor terzija i abadžija, graja namernika pristiglih iz okoline, ali i iz daleka, njiska karavanskih konja...

(Vladimir Krivošejev, Tešnjarski glasonoša br.23,1999.god)

 -------------------------------------

Tešnjar je stari deo grada, sačuvana ambijentalna gradska sredina iz 19.veka, stara srpska čaršija, jedinstvena po svojim osobinama i predstavlja spomeničko nasleđe od izuzetnog značaja, koje je Rešenjem Republičkog zavoda od 6.marta 1989.godine stavljeno pod zaštitu, a mnoge zgrade koje potiču iz prve polovine 19.veka su zaštićene posebnim rešenjima donetim 1971.godine.

Ovaj stari deo Valjeva, najranije naseljen, na desnoj obali Kolubare, svojom skromnom arhitekturom ilustruje ekonomske prilike vremena u kojem je nastao. Okosnicu današnjeg sačuvanog jezgra čini dvadesetak kuća, sačuvanih u gotovo neizmenjenom obliku. U prizemnim zgradama do ulice su zanatske radnje i trgovine, a u zadnjem delu se stanovalo. Kod spratnih zgrada, prodavnice i radionice su bile u priyemlju, a na spratu se boravilo. U tešnjarskim dvorištima, dugačkim, kaldrmisanim, nalazile su se samo pomoćne zgrade koje su bile neophodne za rad i život ljudi. Tešnjar ima svoje zaleđe pored Kolubare, prema kome su okrenute bašte, ekonomske građevine i kolske kapije. Ulične zgrade samo zajedno sa zaleđem i dvorištima čine jedinstvenu, izuzetnu celinu u Srbiji.   

Uz ambijent, ovde su sačuvani i neki stari zanati, a danas Tešnjar obiluje trgovima i buticima sa savremenom robom,kafićima i raznim ugostiteljskim objektima.